MA BICHE ET MOI!: Poslednji (i neki davnašnji i večni) favoriti...

Bez mnogo teksta:

Zaista, zaista dobra podloga.

Četka za nanošenje istog (clarins)

Opušteno a opet toliko on. Moj favorit od sjajnog Mihano Momosa

I konačno, taj davnašnji a večni favorit poezije

a evo i jednog od boljih odlomaka:

"...Ljubavi, ljubavi, ti koji iznosiš krik mog rođenja, koliko je more Ljubavnici kad krene! Na svim obalama obrano vino, blgodat pene u svakom telu, i pesma mehurja na pesku... Slava, slava Bodrosti božanskoj!

Ti, čovek požudni, me svlačiš: gospodar mirniji no na palubi svojoj gospodar lađe. I dok se toliko razgrne platna, i svaka žena se primljena nađe. Širi se Leto, život mu s mora. A srce moje ženu ti širi svežiju od vode zelene: seme i sok slasti, kiselinu s mlekom pomešanu, i jod i zlato, a i ukus bakra i načelo mu gorčine - čitavo more nosim u sebi kao u materinskoj urni...

I po žalu mi tela opružen čovek kog rodilo je more. Nek lice osveži svoje u samom izvoru pod peskom; i na gumnu mom se obraduje, kao bog u paprat tetoviran... Ljubavi moja, jesi li žedan? Na usnama tvojim žena sam novija od žeđi. A lice mi međ rukama tvojim kao u svežim rukama brodoloma. Ah! Nek ti je ono u toploj noći svežina badema i ukus zore, i prvo saznanje ploda u tuđinskoj obali voda.

Sanjala sam, u drugo veče, ostrvlje od sna zelenije... A moreplovci na obalu silaze u traganju za plavom vodom; i vide oni - oseka je - od sjajnog peska postelju udešenu: granato more tu ostavlja, kad se zaglibi, čiste otiske mrežaste svoje, kao grdne palme pogubljene, grdne devojke zanesene što ih u suzama ono krije u pregače njihove i u vitice im raspletene.

I to su predstave sna. Ali ti, čovek uspravna čela, što u stvarnosti sna počivaš, odista punim ustima piješ i punski soj ozid znaš: meso nara i srce kaktusa, smokvu Afrike i plod Azije... Plodovi žene, o ljubavi moja, više su no li plodovi mora: od mene, ni lažne ni ukrašene, primi zalogu Leta s mora..."


Sen Džon Pers

Dosanjajte!

Dan Zaljubljenih

Na dan zaljubljenih ga tradicionalno mrzim...

Moja (inače sklona dodatnim cepidlačenjima) velika očekivanja tada dosežu svoj bezobrazni vrhunac (nedavno mi je prijateljica otkrila da je to zbog vage u veneri; psihoterapeut opet krivi prevelike zahteve iz detinjstva. Klasika), a on opet nikako da nauči da pliva u tim brzacima.

Ove godine je prevazišao samog sebe i učinio najgluplju moguću stvar: razboleo se! 

Toliko je šmrcao, kašljao i kijao da sam pomislila da se privremeno razvedem dok nevolja ne prođe (ah da se samo pred Bogom i narodom nisam obavezala da ću ga negovati (i u onom prvom) i u zlu...značenje nekih fraza ozbiljno shvatiš tek kasnije u životu...).

Elem, priča se dakle iz godine u godinu ponavlja, kao što vidimo sa određenom gradacijom…

Ipak, na tom danu se ona (priča) ne završava. Moj se izabranik uvek volšebno iskupi. Tako je i danas kući došao sa preslatkim poklončićem i iznenađenjem za večeru.

A ja nekako onda i zaključim: ako se već na sopstvena ludila ne mogu navići, prihvatiću njegovo. Ionako je tokom čitave godine on uvek jednako neumorno tu, spreman da (se pravi) da podnosi moj horoskop i dijagnozu.

Moj poklon za njega ove godine biće u reči:

Jugu

Jer smo borci oboje, u zajedničkoj misiji da uzgajamo onu jednostavnu sreću, oboje drski prema sadašnjosti, ja mekša prema prošlosti on neumoljiviji prema budućnosti. Jer je dete u mom naručju a muškarac kad sam ja u njegovom. Jer smo divlji plamen koji i u mržnji ljubav isijava. Jer smo u samo jednom usnulom treptaju trenutnosti odlučili da se izaberemo za večnost. 

Uživajte dragi moji jer ako sam JA shvatila da NE MORA sve u jednom danu biti savršeno možete to i vi...

Šaljem svima jedan VELIKI postvalentinski ljubavni pozdrav!

Deca vs. psi

Ne znam da li je to više u stilu Gaby ili Bree (Linette mislim da ni sama više ne zna ko su joj sve deca a Susan sigurno obožava sve što diše te bi se sažalila) ali isteraću stvari na čistinu u Histeria Lane-u!
Ne može put kojim se deca vode u školicu biti naseljen lutalicama i ostalima koji to nisu ali ih lenji vlasnici puste da se istrčavaju sa pomenutima. Među njima naročito gospođa koja bezočno i svakodnevno pušta svoje dve velike životinje da njuškaju i optrčavaju oko mog deteta (neznatno višeg od njene "dece") a sama se zatvori u toplinu svog doma. Jednom sam čak i nju uspela da vidim (da, ona postoji iako se retko da videti) ali je utekla! Od tada se krije, ali svoje pse jednako pušta.
Molim ljubitelje pasa da se ne naljute. Ja nikog ne mrzim. Ali ih samo pozivam da razumeju i nas retke kojima su deca (ipak, ljudska bića) malo draža i važnija.

P.S. Kad već upućujem takvu molbu dodala bih još jednu, stidljivu: molim vas, zaista vas molim da pri razgovoru sa ljudima koji imaju dete a nemaju psa (koliko god vama to nezamislivo i nehumano - iako je u osnovi ove reči latinska reč ČOVEK a ne pas - delovalo) ne ističu kako su deca i psi zapravo isto (????)!!!  

Trenutno na mojoj nahtkasni :)

Poezija u luksuznom izdanju

Konačno izbor iz dela pesnika u prelepo opremljenoj knjizi sa kompletnim likovnim radom autora i nekim fotografijama iz života.

Ujedno i sjajna ideja za poklon.

Zaista pravo uživanje u pesmama koje svi dobro znamo uz (opipljivi) uvid u to da Mika nije bio samo pesnik već i (entre autre/ između ostalog) raskošan likovni autor. Prava sinestezija čula, najboljih pesama, reprodukcija ulja i malo poznatih fotografija...Za konzumiranje u nebrojeno navrata, čitanje, prelistavanje, udisanje i prepuštanje.
AMustHave! 

Ponedeljak u ulici Kristine

U glavi mi se obrće reč ponedeljak, ponedeljak...pooo...na koju sam pesmu mislila...neumorno hučanje vetra, pusta ulica i mnoštvo glasova u glavi (a nisam šizofrenična, mislim: 1.imam već previše godina za to; 2.ZAISTA nemamo istoriju šizofrenije u porodici; 3.nije da nemam svog neuropsihijatra - valjda bi me obavestio već). neeeee...(nije produžena negacija - nisam ni paranoična; mada jesam sinoć gledala Kuću iz snova i malo više ne znam šta sam sanjala a šta je stvarno) početak ozbiljne nedelje (imam važno izlaganje na međunarodnom skupu i JESAM se malo uspaničila kao i svaki put - zašto trema sa godinama ne nestaje?) deeeeee....  na putu od školice vetar mi po kosi prevrće reči teksta izlaganja koje vežbam da izgovorim prirodno....MORAM stvarno već više naučiti da u meditaciji oteram te oblake misli sa čistog neba prazne svesti....ljaaaaaak (pomalo i bljak). Ponedeljak. Gijom Apoliner.

Lundi rue Christine

Guillaume APOLLINAIRE

Recueil : "Calligrammes"

La mère de la concierge et la concierge laisseront tout passer
Si tu est un homme tu m’accompagneras ce soir
Il suffirait qu’un type maintînt la porte cochère
Pendant que l’autre monterait

Trois becs de gaz allumés
La patronne est poitrinaire
Quand tu auras fini nous jouerons une partie de jacquet
Un chef d’orchestre qui a mal à la gorge
Quand tu viendras à Tunis je te ferai fumer du kief

Ça a l’air de rimer

Des piles de soucoupes des fleurs un calendrier
Pim pam pim
Je dois fiche près de 300 francs à ma probloque
Je préférerais me couper le parfaitement que de les lui donner

Je partirai à 20 h. 27
Six glaces s’y dévisagent toujours
Je crois que nous allons nous embrouiller encore davantage

Cher monsieur
Vous êtes un mec à la mie de pain
Cette dame a le nez comme un ver solitaire
Louise a oublié sa fourrure
Moi je n’ai pas de fourrure et je n’ai pas froid
Le danois fume sa cigarette en consultant l’horaire
Le chat noir traverse la brasserie

Ces crêpes étaient exquises
La fontaine coule
Robe noire comme ses ongles
C’est complètement impossible
Voici monsieur
La bague en malachite
Le sol est semé de sciure
Alors c’est vrai
La serveuse rousse a été enlevée par un libraire

Un journaliste que je connais d’ailleurs très vaguement

Écoute Jacques c’est très sérieux ce que je vais te dire

Compagnie de navigation mixte

Il me dit monsieur voulez-vous voir ce que je peux faire d’eaux-fortes et de tableaux
Je n’ai qu’une petite bonne

Après déjeuner café du Luxembourg

Une fois là il me présente un gros bonhomme
Qui me dit
Écoutez c’est charmant
À Smyrne à Naples en Tunisie
Mais nom de Dieu où est-ce
La dernière fois que j’ai été en Chine
C’est il y a huit ou neuf ans
L’Honneur tient souvent à l’heure que marque la pendule
La quinte major

Na netu ne mogu da pronađem tekst prevoda. Imala sam knjigu na srpskom. Imam je zapravo još uvek samo je pozajmljena. Ljudi uvek nekako izbegavaju da vrate pozajmljene knjige. Kucam tekst poruke u kojoj je zahtevam nazad (mislim stvarno prošlo je već toliko meseci), nadam se da si sa knjigom završila, ljubazno te molim etc. Eto danas bi mi dobro došla da kopipejstujem tekst pesme na blog. Mislim da bi se onima koji je ne znaju zaista svidela... Ponedeljak u ulici Kristine. Potražite. 

                                                                         Rue Christine