Lana, ti i ja

Nisam pisala dugo. Bar ne ono za objavljivanje. Nekad se pak emocije prenakupe, koliko god ih suzbijala. Onda se pojave duhovi. Duhovi onih koje smo voleli a koji su odlucili da sebi oduzmu zivot. Duhovi onih koje i dalje volimo kao zastrasujuce velike figure, mocne, ali s kojima ne ide. Suvise ja ljubim slobodu. Duhovi onih koje nismo sigurni da li volimo ali cija odsutnost oporo pece.
Jako ih je mnogo bilo a srce nekad ne zna koliko jos u njega moze da stane.
Jednom koji se ubio, drugom koji se sam izgubio...ovom sadasnjem koji se verovatno nije jos probudio....
Nisam nesrecna. Samo setna. Zivot je presjajna tajna. Sloboda jedini nacin koji umem. A mozda ja uistinu i ne znam voleti do sebe...ma ne...
evo sta sam jednom napisala...

Sve je počelo tom letnjom tugom.

Tako smo se zavolele.

Kiss me hard before you go
Summertime sadness
I just wanted you to know
That baby you're the best 

Može li se šta jednostavnije i jače izgovoriti?

Kako me je naterala da se osetim živom...

Seta je najambivalentnije osećanje na svetu.

 I know if I go, I'll die happy tonight. 

Kolika je silina trenutka koji to iskreno diktira?

A bilo je takvih trenutaka.

Gospode bilo ih je!

Kad se hoće sve i hoće odmah.

A ja bih pre odmah.

Makar i po cenu onog sve.

Honey I'm on fire I feel it everywhere
Nothing scares me anymore! 

Ništa, apsolutno ništa! To je ono što pokušavam naučiti svoju ćerku.

Samo se nemoj plašiti draga.

Može to i posle. No, strpljenju bolje da te uče drugi. Ja sam potpuno nestrpljivo glagoljiva. Strpljivo apsolutno nepismena.

Later's better than never 

Samo moraš znati reći

Even if you're gone I'm gonna drive, drive.

Jer to je istina najbanalnija.

Draga...

Now my life is sweet like cinnamon
Like a fucking dream I'm living in

Ne vredi…ništa bez melodije.

To se mora otpevušiti

Now my life is sweet like cinnamon
Like a fucking dream I'm living in

Baby love me cause I'm playing on the radio

Draga...

Nemoj se plašiti da se predaš.

Zajebi lekcije o uzdržavanju, ograničavanju, ponosu.

Inat je najveće sranje.

Obrati se.

Slomi.

Hello, hello! Can you hear me? I can be your china doll If you wanna see me fall…

Mogu, zaista mogu…samo moraš biti siguran da to želiš.

Ja ionako nastavljam dalje.

Draga…mene je tata svemu najboljem naučio.

Samo ih pusti, govorio je.

I puštam.

Iskreno ne marim.

You went out every night
And baby that's all right
I told you that no matter what you did I'd be by your side

Uz mene, tvoja je sloboda slađa.

A kad se vratiš ja ću biti tu.

Jedno vreme.

Život je samo zagonetna banalnost.

Ja ga takvog i mazim.

Blurring the lines,
Between real and the fake.

Pišem ga uz laži. I muziku. Jer jedino ga takvog neko može poželeti da pročita.

A laži rastu iz sećanja. Nenamerne. Nevine.

Dok me stopala ne izdaju.

Draga, draga….

Darling, darling, doesn't have a problem
Lying to herself cause her liquor's top shelf 

To sam ja. To si ti. To je istina. Jer paradoks je najveća jednačina.

A seta najambivalentnije osećanje na svetu.

The crazy days, the city lights

The way you'd play with me like a child

And there's no remedy for memory 

I don't wanna wake up from this tonight

Umreti od sreće.

Dok me stopala ne izdaju.

I ne moram spavati u američkoj zastavi da znam da me je otac svemu naučio.

No, ti slušaj…draga…biće dana, doći će godine….

And that's where the beginning of the end begun
Everybody knew that we had too much fun

I samo se prepusti. Inat je sranje.

I'm in his favorite sun dress Watching me get undressed

He holds me in his big arms Drunk and I am seeing stars This is all I think of.
A onda idi dalje.

Jer to si ti. To sam ja.

A kad mene ne bude, ti čitaj moje tekstove.

Ako budeš i sama pisala, ne vraćaj se na prethodni red.

Nisam to radila ni ja.

A kad mene ne bude, slušaj šta su o meni rekli.

My mother told me I had a chameleon soul, no moral compass pointing due north, no fixed personality; just an inner indecisiveness that was as wide and as wavering as the ocean...
And if I said I didn't plan for it to turn out this way I'd be lying...

Neću te lagati.

Been tryin' hard not to get into trouble,
but I, I've got a war in my mind

I zato ne pokušavaj da povežeš moje redove. Paradoks je moja jednačina.

I nema potrebe da pijem. Ja ovo pišem uz čašu mleka. I muziku. Jer jedino bi tako to neko poželeo pročitati.

Draga…samo ih pusti…NAJVEĆA JE SLOBODA UMETI IZGUBITI ONO ŠTO SI ODUVEK ŽELELA!

Znaš ono što sam ispisala na kuhinjskog tabli:

…it takes getting everything you ever wanted, and then losing it to know what true freedom is.

Zato me sad nemoj slamati…

Don't break me down
I've been travelin' too long
I've been trying too hard
With one pretty song

Svaki put ću isto moliti. Iako znam da ću svakako nastaviti dalje.

Dok me stopala ne izdaju.

Feet don't fail me now
Take me to the finish line.

Do tamo gde se umire od sreće.

Jer seta je najambivalentnije osećanje na svetu.

Mir. I ničiji više.

Ja volim da kući stignem kasno.

Volim da znam da su moji đonovi nekim zaglušenim podom izlizani.

Da mi je u kosi mnogo toga još neispričanog.

Da mi je hod lelujav a glava na jastuku slatka i teška.

 Ja volim da kući stignem kasno.

Ja volim da legnem rano.

Da ustanem sveža i zalivam cveće na terasi dok sunce još nije skroz izašlo.

Da napravim kafu i pijem je dok još svakoliki svet spava.

Tad prstom po glatkim stranicama klizim i to je ono neko sveto vreme.

Dok mi dete još na jastuku usnulo mljackavo diše.

Tad rasprostrem veš i samo udišem, mirišem....

Ja volim da legnem rano.

A što volim kad kući stignem kasno.

Kad ne znam koje su poruke poslate a koje samo u mislima ispisane.

Kad mi nije ni važno.

Jer kući stignem kasno.

A kad legnem rano, jastuk mi na odmor miriše.

Knjiga pored jastuka neke nepročitane redove piše.

A dete na svom jastuku još uvek usnulo mljackavo diše.

Ja zalijem cveće, prošetam po stanu, gnezdo moje samo je moje. I njeno. I ničije više.

i kraj.

Neke stvari su suviše strašne da bi se preko usana prevalile.

Da, drage Marine, ja vas najčešće toliko jezivo razumem.

Neke lađe su samo papirne. A neke, na još veću žalost, prave, teške i odlazeće.

Neke stvari su suviše čemerne da bi se progutale.

Da, draga Lelo, ja tebe, o znaš koliko, osećam.

Neke su boli suviše luckaste da bi se opisale.

Neke stvari su suviše gorke da bi se jezikom dotakle.

Da, draga Nino, ja sve u tvojoj crnoj glavi napamet poznajem.

Neke stvari su suviše crne, od tvoje kose čak crnje...

I da, draga Natašo, od tvoje kose takođe...znam ja.

Da, dragi svi, neki su jadi čak i od moje kose gušći...

Neke stvari peku tako prosto da ih najvrelije psovke besa ne mogu prepeći.

Da, draga Majo, ja so tvojih suza u svojim ustima kušam.

Neki su prozori suviše veliki da bi se oko kroz njih usudilo da pogleda.

A neki ponori i od pogleda dublji.

Jeste draga Nađo, znam ja svaku tvoju neizgovorenu reč.

Neki su životi sestro, nažalost napravljeni da budu proživljeni.

Neke su tuge, braćo sva moja neopisive i kraj.

Oči te otkriju

Kakve su to oči koje nisu moje a jesu?

One u koje sam zaljubljena kao u svoje osim što to nisu...

Kako je moguće da postoji koža koja toliko na moju miriše?

Sopstveni miris se nikad ne oseća, ali se uvek prepozna lako. A kako?

Tako što se sopstvena koža uvek sopstveno diše.

Tuđa, koliko god da je ista uvek se tuđe udiše.

Koja je to kosa što je moja bila ali odavno nije više?

To je ona koju sam odrastanjem zbacila da bi ona mogla da je isplete.

To je čisto zlato.

Gde su oni prsti u dva reda? Pa mama mi ih je tako zdušno lepila da u malu obuću uđu.

Nemam ih ja više.

No, evo ih opet. U mojim rukama. Pa kako?

Tako što ih u sebi nosiš pa se mala stopala od silne ljubavi iskrive. Čak i kad na tebe ne liče, po tebi se saviju.

Čak i kad od drugog uzmu nijanse sive, zlatne niti na tvoje nekadašnje sliče. 

Pa i kad od drugog sve crte lica uzmeš, oči te otkriju.

Jer te oči su moje iako u tvoje smeđe košutasto ime savršeno staju.

A kada me noću probudiš i uplašeno pokažeš na osetljivi nosić i zastrašujuće mrlje po čaršavu,  ne strahuj prepadnuta srno, to je i moja krv što se po tvom jastuku razlije u crno.

Negde između ega i bojazni

Kada ćemo opet na jahanje?

Trep, trep. Tako pokušam sa svakim muškarcem, a moj brat je jedan od bolećivijih. Na mene.

Da, jesam ja ista ona koja mu je slatko zagorčavala život kad smo bili mali. Ali on više nije mali. Ja sam ostala ista. Ali on je ogroman. U šake me celu uzme i zaštiti od sveta.

Pa mama je rekla da će sutra padati kiša. Ah, mama....

Ima li neko ovde ljubomoran na naš odnos? Mislim moj i njegov, ne moj i njen. To nikako. Mada, mama je uglavnom kul.

Prošle je noći opet bio na nekom drugom užarenom kontinentu. Da, i kod njega je gorelo. Ali to samo on ugalj isijava.

Pisala sam mu. Slala pesme. Mi se tako sporazumevamo. Njegove odgovore nisam baš najjasnije shvatila, malo se više te prošle noći popilo. Spominjao je neku brzu vožnju. Rekao da je umoran. A ja obrnula dekadu.

Pročitao je moju knjigu. Još davno. Odgovorila mu je na mnoga pitanja. Ta je knjiga još uvek negde među nama. U sladunjavom prostoru stidljivosti, snebivanja i neodvažnosti. Negde između ega i bojazni. Još uvek je naročita tajna. Ko zna, možda je jednom i objavim.

Kako bi bilo večeras voditi ljubav sa vetrom?

Od poezije dodir satkati...večeras...

Jer večeras sam u stanju da poletim. Rekla sam mu to. Ne sećam se šta je odgovorio. Verovatno da sam lepa. Njemu najlepša. I da me voli. Ali nije bio pored mene. I on je negde na drugom užarenom kontinentu leteo.

No, sve je mnogo jednostavnije nego što se možda čini.

Auh što se te neke prošle večeri popilo. Sad više ne znam čije sam odgovore i kad čitala.

Ali sanjala sam nas. Na konjima. Na skijama. Na talasima i na šinama. Na svim prevoznim sredstvima života. Kako se kroz njega vozimo. Kroz svašta smo projurili. Pa zajedno i kroz ništa.

A sećaš se one najskuplje „kafe“ u Nici? Sećam se, jer se snova čovek uvek seća.

De reci mi nešto pametno. Sad kad sam ja ostala bez reči.

A ona mala slatka pored mene prethodnog me je već nekog tamo dana pitala kada ću napisati nešto o njoj. O, pišem ja draga, uvek o svima vama, samo se morate pronaći.