Danas je srećan dan u jednom ušuškanom potkrovlju...

Danas je srećan dan u jednom ušuškanom potkrovlju u centru grada.

Dolazi nam zalutali član.

Nije to samo zbog njega, srećan je dan jer je to povod da se SVI bez izuzetka okupimo.

Nije to samo zbog okupljanja, bude to i nedeljom kad mama napravi svoju jedinstvenu supu, par vrsta glavnih jela i kupi (da, uglavnom kupi) nešto slasno za desert.

Nije to, dakle, samo zbog okupljanja, srećan je što će okupljanje biti ujedno i iščekivanje.

Raduje se već i mala Košuta,  koja broji dane dok joj ne dođe Veliki Uja.

Ja se radujem čvrstom zagrljaju, širokom blistavo belom osmehu i jedinstvenim podignutim obrvama crnim, kad nas ugleda pa se očekivano iznenadi…

Radujem se dašku azurnog primorja koji će sa sobom doneti na svojim širokim mladim leđima i mirisu francuske koji će izlepršati iz njegovog kofera dok bude vadio poklone.

Samo za mene, tu su francuske knjige,  gomile…tu je svež ELLE iz svoje postojbine…I jedna specijalna porudžbina, toliko dugo priželjkivana knjiga La Parisienne od Inès de La Fressange

Danas je srećan dan u našem ušuškanom potkrovlju.

Dva muškarca...

Prvi je došao prvi. Drugi posle njega.

Prvi je crn kao ugalj, lep kao porok. Mi smo nebo i zemlja. Drugi je smeđe krupnook. Mi smo kao blizanci.

Prvi je životno neodlučan. Drugi ima previše odluka.

Prvi je miran, na trenutke plahovit. Drugi je žustar, životno miran.

Prvi je pričljiv kao veliko dete. Drugi brbljiv kao malo. Obojici sam pomalo mama.

Prvi je moja stena. Drugi moja struna. Obojica moji zaštitnici.

Prvi me uči da imam razumevanja, a ja njega da neke stvari shvati. Drugog ja učim razumevanju i shavatanju.

Prvom mogu reći sve. Od drugog je teško bilo šta sakriti.

Prvi je više diskretan. Drugi beskrajno radoznao.

Zbog prvog bih često mogla plakati. Sa njim je sjajno smejati se. Drugom bi se neprestano mogla smejati. On ne dozvoljava da se rastužim.

Prvi je filozof. Drugi moralista. Obojici jednako pričam o lepom.

Sa prvim sam živela. Sa drugim bih mogla živeti.

Prvi moje dete voli i razume. Drugi ga voli i sa njim se igra. Obojica se o njemu očinački brinu.

Sa prvim sam se igrala, svađala, tukla. Sa drugim smejala, svađala, češkala.

Sa obojicom se i danas ponekad posvađam, ponekad zaigram, i uvek jednako obožavam i ljubim.

I da me život stavi pod najveće pretnje ne bih se mogla za jednog odlučiti, jednog više voleti.

Kao da su mi deca, prvog volim ovako, drugog sasvim onako, ali neizlečivo podjednako.

Inspiracija 001

Šta me ovih dana inspiriše...

Candy fazon koji preplavljuje, (još uvek?) predstojeće, proleće nije mi baš naročito legao. Više mi je privukao pažnju Balmain:

sa (relativno) novim kreativnim direktorom:

Široke upadljive suknje moj su APSOLUTNI favorit još od prethodne sezone:

à la Roksanda Ilinčić

Film koji još uvek nisam ali uteftereno imam da pogledam:

klasičan (stoga nikad pogrešan) outfit glavnih glumaca istog:

Kao i toliko drugih, i mene je oduševila uvek odmerena i savršeno elegantna Gwyneth na ovogodišnjoj dodeli Oskara:

btw, da li pratite njen blog GOOP?

Obavezno!

Proleće je stiglo!!!

MA BICHE ET MOI!: Less is...just less

Od svih omiljenih kutaka u kući najomiljeniji (pleonazam je opet savešeno neslučajan) su mi oni prenatrpani, a ovaj je jedan od njih:

Stara SINGERICA (bez same mašine) pretvorena je u krajnje šarmantni sto koji je okosnica ovog kutka za nakit i drage sitnarije.

Pored njih su starinski stočić, stolica i lutka (porodično nazvana Isidora - slobodni ste da sami tumačite zašto) Jasne Badnjarević (sve iz svekrvine galerije) i mala lutka Žana (u Isidorinom krilu), doputovala iz Pariza, vremeplovom iz mog francuskog detinjstva polovinom 80-ih godina prošlog veka:

Kao postolje za nakit poslužila je fantastična ručno rađena šahovska tabla (figure nisu sve na broju...neka rodbinska deca im dođoše glave, kako to već i ide):

A među pomenutim sitnarijama neke moje šnalice i đinđuve ali i mnogo bitnije najneverovatnije stvari (hvala svekrvi na izuzetnoj sklonosti ka LEPOM i čuvanju svih zaostalih stvari iz nekadašnje galerije):

minijaturna vaga:

nešto srednjovekovnih motiva:

njeno veličanstvo Čaplja (nadam se da sam se zoološki dobro izrazila i da ovo nije neka podvrsta neizgovorljivog latinskog naziva):

pribor za so, biber, čačkalice, razne pepeljare i tome slično...

i čudesni avan (inače, kao predmet, jedan od meni najfascinantnijih arhaičnih kuhinjskih potrepština koji bih rado vratila u upotrebu - čak sam i kupila jedan keramički - naravno ne za meni-strano-kuvanje već pravljenje homemade maski za lice)

Mašti i nadopunjavanju ovog kutka nikad kraja!

Do sledećeg postovanja vaša KUĆANICA :)

MA BICHE ET MOI!: Poslednji (i neki davnašnji i večni) favoriti...

Bez mnogo teksta:

Zaista, zaista dobra podloga.

Četka za nanošenje istog (clarins)

Opušteno a opet toliko on. Moj favorit od sjajnog Mihano Momosa

I konačno, taj davnašnji a večni favorit poezije

a evo i jednog od boljih odlomaka:

"...Ljubavi, ljubavi, ti koji iznosiš krik mog rođenja, koliko je more Ljubavnici kad krene! Na svim obalama obrano vino, blgodat pene u svakom telu, i pesma mehurja na pesku... Slava, slava Bodrosti božanskoj!

Ti, čovek požudni, me svlačiš: gospodar mirniji no na palubi svojoj gospodar lađe. I dok se toliko razgrne platna, i svaka žena se primljena nađe. Širi se Leto, život mu s mora. A srce moje ženu ti širi svežiju od vode zelene: seme i sok slasti, kiselinu s mlekom pomešanu, i jod i zlato, a i ukus bakra i načelo mu gorčine - čitavo more nosim u sebi kao u materinskoj urni...

I po žalu mi tela opružen čovek kog rodilo je more. Nek lice osveži svoje u samom izvoru pod peskom; i na gumnu mom se obraduje, kao bog u paprat tetoviran... Ljubavi moja, jesi li žedan? Na usnama tvojim žena sam novija od žeđi. A lice mi međ rukama tvojim kao u svežim rukama brodoloma. Ah! Nek ti je ono u toploj noći svežina badema i ukus zore, i prvo saznanje ploda u tuđinskoj obali voda.

Sanjala sam, u drugo veče, ostrvlje od sna zelenije... A moreplovci na obalu silaze u traganju za plavom vodom; i vide oni - oseka je - od sjajnog peska postelju udešenu: granato more tu ostavlja, kad se zaglibi, čiste otiske mrežaste svoje, kao grdne palme pogubljene, grdne devojke zanesene što ih u suzama ono krije u pregače njihove i u vitice im raspletene.

I to su predstave sna. Ali ti, čovek uspravna čela, što u stvarnosti sna počivaš, odista punim ustima piješ i punski soj ozid znaš: meso nara i srce kaktusa, smokvu Afrike i plod Azije... Plodovi žene, o ljubavi moja, više su no li plodovi mora: od mene, ni lažne ni ukrašene, primi zalogu Leta s mora..."


Sen Džon Pers

Dosanjajte!