Friday, 21 October 2011

Nepodnosljiva jednostavnost zivota

Nekada sam mislila da se stapici (za grickanje) prave od drveta. Verovala da se zimi mora ici na zimovanje a leti na more. Nekada nisam mogla ni da pomislim da ne seku svi tetrapak sa dve strane (a kamoli NIKO!), jer, boze moj, svi znaju da tako ne plopce...Nekada sam mislila da su mama i tata rodjeni u istoj porodici, jer nije bilo zivota pre toga. Znala sam da je mama najlepsa zena na svetu a tata savrseni covek za kojeg cu se jednom udati (Frojd JESTE uvek prisutan). Nekada sam verovala da je petoclana porodica u velikom stanu jedini oblik apsolutne srece. Mislila sam da svako mora imati dve bake u svom gradu koje, pri tom, zive jedna  preko puta druge. Nekada sam mislila da bakica mora imati neku cudotvornu peglu koja pegla bolje od drugih, dok druga baba nesumnjivo uzgaja na prozoru neki carobni grasak koji je tako jedinstveno mek i socan. Da tata ima magican alat kojem je dovoljno samo dosapnuti sta treba da se popravi (koji naravno uvek stoji u kutijama potrosene nivee ili cedevite - bas kao u aktuelnoj reklami). Da mama mora posedovati jedan narocit parfem koji uvece stavlja kako bi mirisala na sopstvenu kozu, a drugi koji povremeno pokapa po tatinom jastuku (da, nocu kad se kod njega usunjam, lakse zaspim).
Sad sam odrasla. Sad znam od cega se pravi stapici a od cega sreca.
Sada mi je jasno zasto je mama plakala mnogo puta kada sam ja mislila da preteruje. Jasno mi je zasto bakica mudro cuti dok je deda neumorno smara. Zasto tata nekad dugo ne govori a mama prosto ne moze da ne progovori. Jasno mi je da nije odluka za ceo zivot jedini nacin da se zivot prozivi. Sad znam da zaista vazi ono koliko god da zabrljas mama ce te uvek voleti. Kao i da je mami uvek teze kad se posvadjate iako ti mislis da te ona mrzi ili u najmanju ruku da joj nije stalo. Sad mi je jasno da MOZE postojati osoba koju volis vise od roditelja. Ali i da ne mora svako ko je otac ili majka nekome biti nepogresiv i bezgresan...
Sad znam zasto mi je tata govorio "idi sine, samo putuj", a mama tvrdila da se nekih stvari jednostavno treba kloniti u startu. Sad znam zasto je stara tetkica ostala u porodici upamcena po cuvenom "najgore je dok ne prodje" i "(kako god da bude) nekako ce biti".
Sad sam odrasla i sasvim sam sigurna da bakicina pegla JESTE cudotvorna bas kao i tatin alat.
A mama mi je pokazala tu narocitu prodavnicu mirisa majcinskih obraza i vratova u koju sad zajedno redovno svracamo po nove bocice.


2 comments:

  1. "(kako god da bude) nekako će biti."
    Te stare tetkice imale su odgovore na sva pitanja.

    Divan tekst, raznežila sam se preko mere. :)

    ReplyDelete