MA BICHE ET MOI!: Less is...just less

Od svih omiljenih kutaka u kući najomiljeniji (pleonazam je opet savešeno neslučajan) su mi oni prenatrpani, a ovaj je jedan od njih:

Stara SINGERICA (bez same mašine) pretvorena je u krajnje šarmantni sto koji je okosnica ovog kutka za nakit i drage sitnarije.

Pored njih su starinski stočić, stolica i lutka (porodično nazvana Isidora - slobodni ste da sami tumačite zašto) Jasne Badnjarević (sve iz svekrvine galerije) i mala lutka Žana (u Isidorinom krilu), doputovala iz Pariza, vremeplovom iz mog francuskog detinjstva polovinom 80-ih godina prošlog veka:

Kao postolje za nakit poslužila je fantastična ručno rađena šahovska tabla (figure nisu sve na broju...neka rodbinska deca im dođoše glave, kako to već i ide):

A među pomenutim sitnarijama neke moje šnalice i đinđuve ali i mnogo bitnije najneverovatnije stvari (hvala svekrvi na izuzetnoj sklonosti ka LEPOM i čuvanju svih zaostalih stvari iz nekadašnje galerije):

minijaturna vaga:

nešto srednjovekovnih motiva:

njeno veličanstvo Čaplja (nadam se da sam se zoološki dobro izrazila i da ovo nije neka podvrsta neizgovorljivog latinskog naziva):

pribor za so, biber, čačkalice, razne pepeljare i tome slično...

i čudesni avan (inače, kao predmet, jedan od meni najfascinantnijih arhaičnih kuhinjskih potrepština koji bih rado vratila u upotrebu - čak sam i kupila jedan keramički - naravno ne za meni-strano-kuvanje već pravljenje homemade maski za lice)

Mašti i nadopunjavanju ovog kutka nikad kraja!

Do sledećeg postovanja vaša KUĆANICA :)

MA BICHE ET MOI!: Poslednji (i neki davnašnji i večni) favoriti...

Bez mnogo teksta:

Zaista, zaista dobra podloga.

Četka za nanošenje istog (clarins)

Opušteno a opet toliko on. Moj favorit od sjajnog Mihano Momosa

I konačno, taj davnašnji a večni favorit poezije

a evo i jednog od boljih odlomaka:

"...Ljubavi, ljubavi, ti koji iznosiš krik mog rođenja, koliko je more Ljubavnici kad krene! Na svim obalama obrano vino, blgodat pene u svakom telu, i pesma mehurja na pesku... Slava, slava Bodrosti božanskoj!

Ti, čovek požudni, me svlačiš: gospodar mirniji no na palubi svojoj gospodar lađe. I dok se toliko razgrne platna, i svaka žena se primljena nađe. Širi se Leto, život mu s mora. A srce moje ženu ti širi svežiju od vode zelene: seme i sok slasti, kiselinu s mlekom pomešanu, i jod i zlato, a i ukus bakra i načelo mu gorčine - čitavo more nosim u sebi kao u materinskoj urni...

I po žalu mi tela opružen čovek kog rodilo je more. Nek lice osveži svoje u samom izvoru pod peskom; i na gumnu mom se obraduje, kao bog u paprat tetoviran... Ljubavi moja, jesi li žedan? Na usnama tvojim žena sam novija od žeđi. A lice mi međ rukama tvojim kao u svežim rukama brodoloma. Ah! Nek ti je ono u toploj noći svežina badema i ukus zore, i prvo saznanje ploda u tuđinskoj obali voda.

Sanjala sam, u drugo veče, ostrvlje od sna zelenije... A moreplovci na obalu silaze u traganju za plavom vodom; i vide oni - oseka je - od sjajnog peska postelju udešenu: granato more tu ostavlja, kad se zaglibi, čiste otiske mrežaste svoje, kao grdne palme pogubljene, grdne devojke zanesene što ih u suzama ono krije u pregače njihove i u vitice im raspletene.

I to su predstave sna. Ali ti, čovek uspravna čela, što u stvarnosti sna počivaš, odista punim ustima piješ i punski soj ozid znaš: meso nara i srce kaktusa, smokvu Afrike i plod Azije... Plodovi žene, o ljubavi moja, više su no li plodovi mora: od mene, ni lažne ni ukrašene, primi zalogu Leta s mora..."


Sen Džon Pers

Dosanjajte!

Dan Zaljubljenih

Na dan zaljubljenih ga tradicionalno mrzim...

Moja (inače sklona dodatnim cepidlačenjima) velika očekivanja tada dosežu svoj bezobrazni vrhunac (nedavno mi je prijateljica otkrila da je to zbog vage u veneri; psihoterapeut opet krivi prevelike zahteve iz detinjstva. Klasika), a on opet nikako da nauči da pliva u tim brzacima.

Ove godine je prevazišao samog sebe i učinio najgluplju moguću stvar: razboleo se! 

Toliko je šmrcao, kašljao i kijao da sam pomislila da se privremeno razvedem dok nevolja ne prođe (ah da se samo pred Bogom i narodom nisam obavezala da ću ga negovati (i u onom prvom) i u zlu...značenje nekih fraza ozbiljno shvatiš tek kasnije u životu...).

Elem, priča se dakle iz godine u godinu ponavlja, kao što vidimo sa određenom gradacijom…

Ipak, na tom danu se ona (priča) ne završava. Moj se izabranik uvek volšebno iskupi. Tako je i danas kući došao sa preslatkim poklončićem i iznenađenjem za večeru.

A ja nekako onda i zaključim: ako se već na sopstvena ludila ne mogu navići, prihvatiću njegovo. Ionako je tokom čitave godine on uvek jednako neumorno tu, spreman da (se pravi) da podnosi moj horoskop i dijagnozu.

Moj poklon za njega ove godine biće u reči:

Jugu

Jer smo borci oboje, u zajedničkoj misiji da uzgajamo onu jednostavnu sreću, oboje drski prema sadašnjosti, ja mekša prema prošlosti on neumoljiviji prema budućnosti. Jer je dete u mom naručju a muškarac kad sam ja u njegovom. Jer smo divlji plamen koji i u mržnji ljubav isijava. Jer smo u samo jednom usnulom treptaju trenutnosti odlučili da se izaberemo za večnost. 

Uživajte dragi moji jer ako sam JA shvatila da NE MORA sve u jednom danu biti savršeno možete to i vi...

Šaljem svima jedan VELIKI postvalentinski ljubavni pozdrav!