Htela
sam svetove.
Pa
sam svetove i osvajala.
Al’
osvajanje je, dušo, permanentna kategorija. Sasvim nesvršenog karaktera.
Htela
sam svetove. Veselo. Uz muziku. Ljudi to retko praštaju.
Silinu
mog besa retko kad će pročitati oni koji bi trebalo. Šteta.
Moja
je otvorenost često prevelik zalogaj.
Moja
snaga najpodmukliji moj neprijatelj.
Da, veselost
ljudi najređe praštaju.
Htela
sam svetove.
Al’
ne te vaše zatvorene! O kakvi su vam to samo umovi?! Kako li se ne poguše?!
Moja
vam je etika nespoznatljiva? Ne znači to da je nema. To samo znači da nema vas.
Odavno. Odavno ste mrtvi za sve svoje iskonske želje. A mrtvima je svaka muzika
uzalud.
Htela
sam svetove. Uz bubnjanje. Agresivno.
Al’
ponekad se i najjači raspadaju.
Doduše
samo na tren.
Jer
osvajanje je veština iterativnog.
Izgaranje
vam je moje nepritvorno sasvim nedokučivo? Čitajte sad zato: Istrajnost je moja
promenljiva! Uporno ću vas širinom razoružavati. I kad me najdublje ganete neću
se zatvoriti. Jer to je siroto vaša osobina. Koju ja na sebe ne umem
projektovati.
Da,
svaki je greh moj. Osim licemerja, čitajte i to. I samo sudite. Jer skučenima je svaka širina uzalud.
Ja
ću i dalje svetove osvajati. Razdragano. Jer to, avaj, ne umete svariti.
