Friday, 8 February 2013

Kako se lepo može plakati u redu u banci


Prelazim četkom preko prevoja nosa, jagodica, udubljenja ispod očiju. Poznajem to lice, toliko sam ga već puta šminkala. Znam mu svaku manu, neravninu, poru. Na slepo znam gde je mali vidljivi splet kapilara na desnom obrazu. Gde je koža najtanja, najprovidnija. Znam šta treba zasenčiti, gde staviti svetlijeg korektora.
Kako se može plakati pa izaći na ulicu?
Stavljam crnu senku na kapke. Uvežbano. Preko crnog krejona, samo na određena mesta.
Kako se može plakati a da se to ne razmaže?
Izlazim na ulicu sa novim jarko-crvenim karminom. To je sad moderno. I volim. Prethodne sam noći namazala debeli sloj labela jer su mi usne strašno ispucale.
Kako se može plakati a da se usna ne izgrize?
Ujutru me je probudio budilnik, rano. Prerano. Nisam uspela da dovršim san. Ujutru uvek odmah pomislim šta treba obaviti. I šta ću doručkovati. U kupatilu me je opet čekalo kapljanje.
Kako se može plakati a da se ne nakvasi krpa stavljena da spreči poplavu?
Sa doručkom i kafom, sedam za kompjuter.
Kako se može plakati a da tastatura ostane suva?
Ispeglala sam pantalone koje su me čekale na fotelji. Prethodno sam sipala vodu u peglu. Naprskane, te se pantalone mnogo lakše peglaju. Suve, gotovo ih je nemoguće ispeglati. Valjda je tako i sa podočnjacima. Preko pidžame sam navukla debeli džemper.
Kako se može plakati a da ti ne bude hladno?
Uveče se ponavlja ritual šminkanja. Samo jače. Muzika će biti glasna, ne sme proći kroz slojeve šminke.
Kako se lepo može plakati a da te svi gledaju. Kako se lako može plakati a da niko ne vidi. Kako se zapravo jednostavno može plakati u redu u banci, dok se ljube prijatelji, dok se govori za katedrom, dok se zovu majstori.
Kako se divno može plakati suvo. 

1 comment: