Tuesday, 26 July 2016

Ponekad se i najjači raspadaju

Htela sam svetove.
Pa sam svetove i osvajala.
Al’ osvajanje je, dušo, permanentna kategorija. Sasvim nesvršenog karaktera.

Htela sam svetove. Veselo. Uz muziku. Ljudi to retko praštaju.
Silinu mog besa retko kad će pročitati oni koji bi trebalo. Šteta.
Moja je otvorenost često prevelik zalogaj.
Moja snaga najpodmukliji moj neprijatelj.
Da, veselost ljudi najređe praštaju.

Htela sam svetove.
Al’ ne te vaše zatvorene! O kakvi su vam to samo umovi?! Kako li se ne poguše?!
Moja vam je etika nespoznatljiva? Ne znači to da je nema. To samo znači da nema vas. Odavno. Odavno ste mrtvi za sve svoje iskonske želje. A mrtvima je svaka muzika uzalud.

Htela sam svetove. Uz bubnjanje. Agresivno.  
Al’ ponekad se i najjači raspadaju.
Doduše samo na tren.
Jer osvajanje je veština iterativnog.

Izgaranje vam je moje nepritvorno sasvim nedokučivo? Čitajte sad zato: Istrajnost je moja promenljiva! Uporno ću vas širinom razoružavati. I kad me najdublje ganete neću se zatvoriti. Jer to je siroto vaša osobina. Koju ja na sebe ne umem projektovati.

Da, svaki je greh moj. Osim licemerja, čitajte i to. I samo sudite. Jer skučenima je svaka širina uzalud.

Ja ću i dalje svetove osvajati. Razdragano. Jer to, avaj, ne umete svariti.  

No comments:

Post a Comment