Od svih omiljenih kutaka u kući najomiljeniji (pleonazam je opet savešeno neslučajan) su mi oni prenatrpani, a ovaj je jedan od njih:
Stara SINGERICA (bez same mašine) pretvorena je u krajnje šarmantni sto koji je okosnica ovog kutka za nakit i drage sitnarije.
Pored njih su starinski stočić, stolica i lutka (porodično nazvana Isidora - slobodni ste da sami tumačite zašto) Jasne Badnjarević (sve iz svekrvine galerije) i mala lutka Žana (u Isidorinom krilu), doputovala iz Pariza, vremeplovom iz mog francuskog detinjstva polovinom 80-ih godina prošlog veka:
Kao postolje za nakit poslužila je fantastična ručno rađena šahovska tabla (figure nisu sve na broju...neka rodbinska deca im dođoše glave, kako to već i ide):
A među pomenutim sitnarijama neke moje šnalice i đinđuve ali i mnogo bitnije najneverovatnije stvari (hvala svekrvi na izuzetnoj sklonosti ka LEPOM i čuvanju svih zaostalih stvari iz nekadašnje galerije):
minijaturna vaga:
nešto srednjovekovnih motiva:
njeno veličanstvo Čaplja (nadam se da sam se zoološki dobro izrazila i da ovo nije neka podvrsta neizgovorljivog latinskog naziva):
pribor za so, biber, čačkalice, razne pepeljare i tome slično...
i čudesni avan (inače, kao predmet, jedan od meni najfascinantnijih arhaičnih kuhinjskih potrepština koji bih rado vratila u upotrebu - čak sam i kupila jedan keramički - naravno ne za meni-strano-kuvanje već pravljenje homemade maski za lice)
Mašti i nadopunjavanju ovog kutka nikad kraja!
Do sledećeg postovanja vaša KUĆANICA :)
Nagrdjen u pocetku bese moj nakiceni mesing, a sada ga slavimo. Osecam neku vrstu decijeg zadovoljstva pregledajuci post, kao kad pobedim sve koje poznajem u Monopoly, opet.
ReplyDeleteIma nesto neverovatno u patini i vekovnoj prasini koja se nigde ne moze gomilati kao na omiljenoj leguri.
Ziveli komadi koji sami za sebe ne predstavljaju puno, komadi koji tek u bunch of old things dobiju svoj sjaj.