Pećina

Tišina je i tako sad baš i treba. Tišina je, recimo, gotovo pećinska.

Najgore od svega je biti okružen lošim književnostima!

Pričali smo jednom ja i dva ljubavnika. Ne moja, međusobna.

Da li sam pećinska žena?

Ima u tome nečeg. Svima nam primamljivog.

On napolju cepa drva a ja, bosonoga, kuvam topao puding. To mi je reciklirana misao.

On napolju tera zlikovce, dok ja negujem vatru u kaminu. Opet autocitat.

Gle, oba puta, on je napolju. Slika primamljiva. Nisam je nikad uramila.

Tražila sam od zaštitnika da me uči da bijem.

Gonila sam hranitelja da me uči lovu.

U svet sam po svoju lovinu sama izašla. Jednako bosonoga. Žuljevitih stopala.

Ma videli ste svi moja iskrivljena stopala!

Žuljevi su, doduše, na njima od štikli.

Tabani od modnog iskaza ubogaljeni.

Avaj, puno je onih što pišu za mase. Jasno. Pitko.

Njihovi su totemi tek nešto iznad zemlje. Često brkati. Al’ brada im nikako ne raste.

Oni su samo pritvorno pisci. U siromaštvo lažno obuveni. Jer tako misle da im reči zvuče umnije.

Rastala sam se ja davno od tih loših književnosti. U gustu se bradu kunem, jer lamber je jezivo in.

Sedela sam tako nedavno sa dva ljubavnika. Ne moja, međusobna. I ne u pećini, na njihovoj terasi.

Jeste, tu smo još jednom zaključili da sam ja zapravo eklektični gej muškarac.

Pa smo tako nas trojica se negovanim bradama raspredali.

Jesam li ja dakle pećinska deva?

Kakvog bi ukusa bio puding koji bih ja skuvala?

Nemam predstavu. Ali znam da bih ga mešala varjačom od najkvalitetnijeg drveta. Šerpa bi bila kobalt plave boje. A šporet iz neke najnovije retro kolekcije.

Stajala bih u satenskim baletskim patikama a oko mene sve bi bilo toplo. I mirisalo bi, eto, na taj mekani puding.

Pisala bih, da sam pisac, samo bogatim rečima. Možda one i ne bi mnogo značile.

Ali što bi zvučale! Zvonile. Krupno.

Teške i opojne kao puding što se gusto i lepljivo razliva sa drvene varjače.

Ma jasno je meni da vi to slabo razumevate. Moj je totem suviše visok.

I ne znam, dragi, da li bih ti ikad išta skuvala.

Ali budi siguran – naša bi pećina bila najlepša!