Thursday, 21 July 2011

Astrologija i ostalo…



Moja bi prijateljica da se napije.

- Dobro, šta je sad bilo?
- Ništa. Promašena sam (koristim njene reči – čisto da posle ne bude problema oko autorskih prava).
- Da, sasvim sigurno. Svi smo. To jest, makar još i ja. Evo iskočile mi neke silne bubuljice (stavi klindamicin; promeni kremu; proći će; - ah ona misli da je sve tako jednostavno). Mislila sam da je to odavno iza mene (štaviše tada kad je trebalo nije ih toliko ni bilo). Usne su mi sve tanje, zubi sve manji, o grudima da ne govorim. 
- Pogledaj kakva si! Dete si rodila, ni celulita nemaš! Ćuti.
- Ah toga uistinu ne, al’ ne znam više šta ću s ovolkom kosom. Kao da je sve više i ima. To se više ne da ni isfenirati. O nosu da ne pričam. Tu temu ne mogu ni da načinjem.

Tešim ja tako svoju prijateljicu koja opet sa svoje strane ima debele noge, kratke prste a o borama da ne pričam (kad god bih došla kod nje bila bi bolesno masna oko očiju načvakanih antiridom). Neke teme nikada ne treba načinjati.
Ne vredi tešenje. Zvaće ona astrologa, tačnije već je kod njega i bila (o ceni nećemo sada, ali zanemarljiva nije) pa da ipak još jednom nazove, nije joj jasno šta je mislio kad je rekao...
Smarala je tako ona njega par puta. Sve misli u istoj ceni.
Smara ona i ostale u svojoj okolini. Potpuno besplatno.

- Bolje da ti dam broj mog neuropsihijatra – mislim, biće jeftinije.
- Ne vredi. Neizlečivo sam promašena. Posao me smara (mislim se ti ga bar imaš), kad god se nakanim da krenem u teretanu ja se razbolim (copy paste gornja napomena o autorskim pravima), svud po svetu bolesni i gladni a ja kukam zbog mojih mizernih problema.
- Pa dobro ajde, sve se da rešiti uz kutiju ronhila i koju flašu vina. Zapravo ne rešava se ništa, nastavljam ja njoj, al’ bi valjalo o tome malo raspredati.
- Da, da, kliče ona.
- Pa dobro, kad da dodjem?
- Ah, ne danas, čini mi se da ću se prehladiti, grlo me nešto grebucka te nisam ni za alhokol a ni za cigare (od kojih ionako samo pojačavam celulit – o borama da ne govorimo!).


4 comments:

  1. Mislim da govorim u ime otprilike polovine svih humanoida (mislim i na one izmaštane, sa drugih svetova, koji se prema tome ponašaju slično nama), sa XY hromozomom (nebitno je sad kako se taj hromozom ili genetski materijal translira na ostale humanoidne "vrste"), kada kažem da ženama stvarno treba odati priznanje. I to mogu reći iz debelog iskustva kroz saosećanje, ali i NErazumevanje, barem ne u potpunosti ovih divnih bića, tako nežnih, a nekad tako surovih, i to prema sebi samima. I jako je teško uveriti ih da su njihove mane zapravo META mane, mane pričanja i primećivanja sopstvenih (a i tuđih) mana. Mane o manama.

    Mi muškarci smo malo jednostavnija bića, koji se razmišljamo o smislu života samo u pauzama između izazova i užitka, jer nam je ostatak vremena on kao takav dat. Barem mi tako verujemo, jer ne dozvoljavamo da ništa drugo sem kolotečine i svakodnevnice, svaki zakucan ekser ili obrisan virus, otvorena tegla ili ubijen pauk, daje snagu našim karakterima. A žene... pa kao prvo, bez njih bi bilo mnogo manje tegli i paukova, ali i mnogo manje veze sa našim sopstvenim. I to ako ništa drugo zbog inata! Jer čim žena počne da "kuka i zanoveta", počnemo i mi da se žalimo za sve ono na šta težimo da se ne osvrćemo.

    ReplyDelete
  2. META mane je sjajna primedba!

    ...sigurna sam da bi se Basari to svidelo :-)

    ReplyDelete
  3. Vec kada smo kod tvoje prijateljice koja placa astrologa da je laze, a majku i ostale smara besplatno, sedi ona kod njega i zvoni telefon.
    -Gde si?
    -Kod astrologa, malo stidljivo kaze ona.
    -Mislim stvrano, pa ja sam milsila da sam rodila inteligentnije dete, ali sudbina se poigrala sa tobom.

    E a znas onu njenu nikada prevazidjenu pricu o gospodinu iz balona od sapunice, na granici stvarnosti, gde pocinje halucinacija.
    U gradu magle, sa druge strane reke. Na dugom koncu kroz sva godisnja doba, odoleva vetru, kisi, snegu, suncu, bez igle na vidiku.
    I umesto da bude pametna pa da poslusa Josipu koja lepo u pesmi kaze" Ti si s' druge strane rijeke, vec polako mirim se sa tim". Ne , ona sva ponosna na svoju tvrdoglavost, sto kaze Basara, izmilsja okolnosti i ne miri se ni a cim.

    ReplyDelete
  4. Izmisljanje okolnosti je diploma koju sam stekla pre svih ostalih...i s mnogo manje ucenja.
    Ne mnogo kasnije ona je podignuta na visi nivo sa doktoratom iz, vec pomenutih, metamana.

    ReplyDelete