Ima sad već više od dva meseca kako smo u Histeria Lejnu.
Nije lako.
Ceo život u u trouglu lokacija pri centru grada sada je morao biti zamenjen udisanjem udaljenijeg vazduha.
Komšije kažu:
jako ste sve lepo sredili, svaka čast!
videćeš uživaćeš;
nema takvog mira u centru;
deca uvek imaju gde da se igraju;
jao, mi kao deca nismo ulazili unutra, svi smo se stalno igrali, do danas su prijateljstva sačuvana;
kuća je ipak nešto sasvim drugo;
subotom organizujemo žensko kafenisanje, obavestićemo te;
ovde je voda sasvim drugačijeg ukusa;
imati svoju baštu je neprocenjivo;
znaš, oko kuće, ipak, ima dosta posla;
al' brzo ćeš se navići...
Ja tako, evo već više od dva meseca, uživam u ukusnoj vodi, prirodnom miru, dečijem igranju i zbližavanju sa komšijama ("kojeg nema u zgradama" - praćeno odričnim znakom kažiprsta i spontanim coktanjem).
Uveče kad legnem zaista nema uobičajene buke, vrlo se jasno u toj tišini čuju otkucaji zidnog sata, neumorno lajanje komšijskih pasa, pa čak i zujuckanje komaraca i tanušni kreket žaba.
Dete je radosno i opčinjeno uličnim igranjem. Zaista neće da uđe u kuću. Sve su istinito zborili. Samo nisu rekli da kad, ipak, uđe, to je kroz plač, i uvek praćeno tom spretnom uličnom prljavštinom koju samo draga dečica u igri znaju gde su pokupila. Onda se ribamo, od glave do pete. I to je kroz plač.
Zbližavanje sa komšijama zaista je neprocenjivo. Moj se dobar prijatelj tako već pri prvoj poseti sasvim intimizirao za starijom komšinicom iz susednog dvorišta, videvši je (na svoju nesreću) kako slobodno šeta u donjem vešu. NEprocenjivo (odlična ideja za reklamu "neke se stvari ne mogu kupiti novcem - za sve ostalo tu je mastercard").
Što se tiče zahtevnosti kuće (od 150 kvadrata pritom) i tu su ovdašnje kućanice nepogrešivo bile u pravu. Ja sad tako svaki drugi dan spremuckam pevušeći jer se radujem vanredno ukusnoj vodi koje ovde ima u izobilju pa je trošimo i na pranje podova.
Still, kako se nikada nisam dala dekuražirati, svemu tome ja pridajem notu glamura i evo sad se, i javno, proglašavam kućanicom holivudskog predgrađa. Moj personaliti u taj naziv neminovno unosi skoro neprimetnu slovnu promenu - čisto da se naziv ulice iz naslova slaže sa mojim karakterom, a bogami i prirodom ovog (beskrajno privremenog) perioda privikavanja.
Nije lako.
Ceo život u u trouglu lokacija pri centru grada sada je morao biti zamenjen udisanjem udaljenijeg vazduha.
Komšije kažu:
jako ste sve lepo sredili, svaka čast!
videćeš uživaćeš;
nema takvog mira u centru;
deca uvek imaju gde da se igraju;
jao, mi kao deca nismo ulazili unutra, svi smo se stalno igrali, do danas su prijateljstva sačuvana;
kuća je ipak nešto sasvim drugo;
subotom organizujemo žensko kafenisanje, obavestićemo te;
ovde je voda sasvim drugačijeg ukusa;
imati svoju baštu je neprocenjivo;
znaš, oko kuće, ipak, ima dosta posla;
al' brzo ćeš se navići...
Ja tako, evo već više od dva meseca, uživam u ukusnoj vodi, prirodnom miru, dečijem igranju i zbližavanju sa komšijama ("kojeg nema u zgradama" - praćeno odričnim znakom kažiprsta i spontanim coktanjem).
Uveče kad legnem zaista nema uobičajene buke, vrlo se jasno u toj tišini čuju otkucaji zidnog sata, neumorno lajanje komšijskih pasa, pa čak i zujuckanje komaraca i tanušni kreket žaba.
Dete je radosno i opčinjeno uličnim igranjem. Zaista neće da uđe u kuću. Sve su istinito zborili. Samo nisu rekli da kad, ipak, uđe, to je kroz plač, i uvek praćeno tom spretnom uličnom prljavštinom koju samo draga dečica u igri znaju gde su pokupila. Onda se ribamo, od glave do pete. I to je kroz plač.
Zbližavanje sa komšijama zaista je neprocenjivo. Moj se dobar prijatelj tako već pri prvoj poseti sasvim intimizirao za starijom komšinicom iz susednog dvorišta, videvši je (na svoju nesreću) kako slobodno šeta u donjem vešu. NEprocenjivo (odlična ideja za reklamu "neke se stvari ne mogu kupiti novcem - za sve ostalo tu je mastercard").
Što se tiče zahtevnosti kuće (od 150 kvadrata pritom) i tu su ovdašnje kućanice nepogrešivo bile u pravu. Ja sad tako svaki drugi dan spremuckam pevušeći jer se radujem vanredno ukusnoj vodi koje ovde ima u izobilju pa je trošimo i na pranje podova.
Still, kako se nikada nisam dala dekuražirati, svemu tome ja pridajem notu glamura i evo sad se, i javno, proglašavam kućanicom holivudskog predgrađa. Moj personaliti u taj naziv neminovno unosi skoro neprimetnu slovnu promenu - čisto da se naziv ulice iz naslova slaže sa mojim karakterom, a bogami i prirodom ovog (beskrajno privremenog) perioda privikavanja.
No comments:
Post a Comment