Posle vikenda duvanja svećica (koje se razvuklo na tri dana lepih druženja, različitih aktivnosti i svakojakih vidova proslavljanja prolaska vremena), nadjoh se jutros sama, u tišini, da na miru popijem kafu u svojoj novoj dnevnoj sobi. Gledam detalje u kojima ponosno uživam. Gledam one koje još treba ispraviti, popuniti.
Ipak, neću sad o njoj – dnevnoj sobi, već o drugoj Njoj, veličanstvenoj, trpezariji.
Namerno podvlačeći, nazivam je svojim najomiljenijim delom kuće.
Proizvod domaće radinosti, Ona je spoj hvala-ti-(najbolji na svetu)-tata-(najboljeg na svetu)-stola
moje-ideje + pomoć-stolnjaka (nisam ni sanjala da su štofovi po radnjama toooliko gadni) komplet stolicama
I dodatim najfantastičnijim ikad stolicama iz svekrvine galerije
Sve to naravno zahvaljujući rukama mog dragog Puža (i maminom sjajnom izboru buketa iz male bečke prodavnice veštačkog cveća) zajedno izgleda ovako
Stari komplet sa neke odavno prodate vikendice iz mrtve braon i još mrtvijeg štofa na četiri postojeće stolice, pretvorio se u moj šestosedešni (opet) najomiljeniji kutak za tri sine qua non stvarčice moje svakodnevice
No comments:
Post a Comment