Tako izgleda.

Bio jednom…pa, recimo, jedan dečak. Recimo da je bio plav. To je ionako sasvim nevažno.

Bio je, i još uvek je. Taj dečak. Recimo. Tako izgleda.

Pa je bio srećan. Pa je bio tužan. Pa je doživeo da ga uvrede. Da ga odbace. Da je tišina. A on ni u tišini nije mogao da zaspi.

Pa je bio besan. Pa je doživeo da ga nešto boli. Da ga više toga boli, stomak, glava, misli. Da  je mrak. A on ni u mraku nije mogao da zaspi.

Pa je bio očajan. Pa je doživeo da nema kako. Da neće gde.  

Pa je bio ružan. Pa je doživeo da se gleda u ogledalo i da vidi samo nekog tamo dečaka. Tako izgleda.  

I nije ovo sasvim obična priča. Ovo je tišina. I mrak.