Tuesday, 15 January 2013

Mekša da razumem, čvršća da umem


U životu se draga s vremenom jednako mekša i čvrsne.
Smekšaš da razumeš, očvrsneš da umeš.
Da strpljivo odgovaraš na mala pitanja. Da hrabro staješ pred ona velika.
Da pričaš za laku noć kad ti se samoj sklapaju oči. Da pričaš strpljivo. Da oči držiš snažno.
Tako ti se u životu draga sa zrelošću jednako mekša i čvrsne.
Smekšaš pa razumeš, očvrsneš pa umeš.
Ruka je mekša da češka. Čvršća da gura, nosi, seče, pere.
Dere.
Mudrost je draga upravo da se jednako mekša i čvrsne.
Smekšaš da razumeš, očvrsneš da umeš.
Sa mekoćom prihvatiš, sa čvrstinom ćutiš, patiš a ne patiš.

S vremenom draga ništa pametnija nisi. Samo jednako mekša koliko i čvršća.
Jedno se, doduše, sa sigurnošću, nauči.
Nauči se da sve uvek izgleda strašnije dok se ne doživi. Jer kad se doživi strašno se pretvara u sada. A kroz sada se mora proći. To je valjda najistinitiji zakon postojanja.
Istinitiji i od zakona rađanja i smrti.

S vremenom draga naučiš samo to.
Da ništa ne tvrdiš jer postaješ mekša.
Da ništa ne razblažuješ jer postaješ čvršća.

Mekša da razumeš, čvršća da umeš.

No comments:

Post a Comment