Thursday, 28 March 2013

Samo se intenzivno može razumeti


Kad slušaš melodiju i čitaš tekst a ne osetiš nije dobro.
Znači, dragi moj, da nekako nisi sasvim živ. Ako ne umeš sročiti nisi još ni pokušao. De, odvaži se.
Kroči.
Nisam ni ja oduvek znala. Došlo je sa prvom suzom. Ma ne znam više ni kada je to bilo. Došlo je sa prvim smehom. Iskrenim i do ludila jednostavno spontanim.
Došlo je sa saznanjem da pasivno ne postoji. Samo se intenzivno može razumeti. Ako to ne osetiš, veruj, nije dobro.
Sumanutost je valjda jedini pravi oblik onoga postojati.
I tu nema računanja. Nema sutra. Nema zbog. Razlog je puko zato. Razlog je tako eto opet sasvim intenzivan.
I nemoj ni pokušati da mi objasniš život. Ja ga samo neposredno želim. A ako to ne shvataš, znaj, nije dobro.
Uvrsti u svoje zadatke da ideš. Da uz neku pesmu sasvim iskreno ridaš. Uvrsti u svoje zadatke da je ne izbegavaš. Da je slušaš. I melodiju i reči. Ako ih ima. Ako ih pak nema a ti smisli. Od doživljaja se trenutno plete.
Uvrsti u svoje zadatke da dan provedeš sasvim sam. Da se setiš i kada boli.
Zapiši sebi u raspored da jednostavno ne radiš ništa. I samo me slušaj. A ako ne čuješ, nije dobro.
Jedini je oblik shvatanja upravo taj.
A onda opet pusti melodiju i čitaj tekst. Tako se emocije uče.
Jer jedini je oblik doživljavanja taj.
Znaj samo da doživljeno nema kud da ode. Sagradi mu dom od reči. Ako ne umeš znači da još nisi pokušao.
Znači da nekako nisi sasvim živ.  
I hajde, odsviraj mi sad. Hoću da osetim. Da osećam. 
Jer pasivno ne postoji. Samo se intenzivno može razumeti.

No comments:

Post a Comment