Monday, 24 June 2013

i kraj.

Neke stvari su suviše strašne da bi se preko usana prevalile.
Da, drage Marine, ja vas najčešće toliko jezivo razumem.
Neke lađe su samo papirne. A neke, na još veću žalost, prave, teške i odlazeće.
Neke stvari su suviše čemerne da bi se progutale.
Da, draga Lelo, ja tebe, o znaš koliko, osećam.
Neke su boli suviše luckaste da bi se opisale.

Neke stvari su suviše gorke da bi se jezikom dotakle.
Da, draga Nino, ja sve u tvojoj crnoj glavi napamet poznajem.
Neke stvari su suviše crne, od tvoje kose čak crnje...
I da, draga Natašo, od tvoje kose takođe...znam ja.
Da, dragi svi, neki su jadi čak i od moje kose gušći...

Neke stvari peku tako prosto da ih najvrelije psovke besa ne mogu prepeći.
Da, draga Majo, ja so tvojih suza u svojim ustima kušam.
Neki su prozori suviše veliki da bi se oko kroz njih usudilo da pogleda.
A neki ponori i od pogleda dublji.
Jeste draga Nađo, znam ja svaku tvoju neizgovorenu reč.
Neki su životi sestro, nažalost napravljeni da budu proživljeni.

Neke su tuge, braćo sva moja neopisive i kraj.



1 comment:

  1. ja inace ne placem. osim kada procitam ovako nesto lepo. Danas mi je dan za TO, veceras ce mi biti mozda malo lakse. Na miligrame se meri, ako uopste i tako moze.

    Malo Mike, pa sad i ti...Lepo, laksa sam, iako mi ne moze biti mnogo lakse :)

    ReplyDelete