Sunday, 26 April 2015

Nije mi do toga

Nežno. Samo nežno.
Pisala sam ja i agresivno. I snažno. I bučno.
Ali nije mi sad do toga.

Hajde molim te samo nežno.
Sa mnom danas nežno.
Ne inače. Ne uvek.
I da, to je verovatno nešto najstrašnije što ću ti ikada reći. Da, i ja se toga bojim.
Ali aj sad nežno.
Lakše mi je da ne pričam. Da se cerekam na neke glupe fore. Da živim široko.
No nije mi sad do toga.
Sad bih da šapućem. Do iznemoglosti. Da potrošim sve reči što u mom hodniku čuče. Da ih ne izujem pri ulasku.
Jeste i ja se bojim. Jer mogla bih ti svašta tako reći.
Mogla bih ti reći nešto i o drugima. Ili, o straha, možda nešto i o sebi.

Tako je, najlakše mi je da budem lepa.
Ipak, nije mi sad do toga.
Hajde, uzmi ili ostavi.
Mogu ja i sama nežnovati.
Ali večeras ne mogu glasno. Glasno je uvek prazno.
A večeras sam puna...tako puna. U talasima se prelivam.
Može te iznenaditi, ako mi daš da šapućem. Šta će sve iz mene izaći. Šta sve u mene može da stane.

Čista erotika.
Ali samo nežno.

Telo je čudna sprava, veruj.
Pisala sam ja i udarcima. Lupala sam po tastaturi, ulice čitave iz najdubljeg sna budila.
Ali sad bih nežno.

Laganim dahom slova ću pokrenuti. Samo ako dovoljno blizu prisloniš uho možeš čuti.
Dahom ću ti sluh ispirati.
Po papiru će titrati naga ženska silueta. Tvoja je. Samo nežno.

Umem ja i da se svađam. Vrata silnim treskom da lomim.
Ma nije mi do toga.
Ni ne slutiš šta bih ti mogla sve odgovoriti. Bezobrazno.
Ali hajde proveri šta još pored toga umem...
Kožom ću ti mirise pokazati.

Da, rekoh ti samo nežno.
Ali ne zavaraj se. Nije to ljubav. To je samo moje današnje veče. Prosuto po tepihu. Mekano.
Ja u svemu samo sebe volim. Ne precenjuj se. Meni samo treba nove srži za pisanje.

Jer predavanje je to. Nekad silno. Nekad uplašeno.

I pssst...nema tu šta da se krije. Telesno je uvek tako različito. Ali uvek krajnje sebično. 

No comments:

Post a Comment