Sunday, 12 April 2015

Osećam ljubav.

Ne volim proleće. To mnogi možda i znaju.
I nema to nikakvu emotivnu prirodu. Prosto proleće nije praktično.
I nema to nikakve veze sa srećom. Sreća je najnepovezanija kategorija nerazumnog.
I ja sad, eto tako, u to proleće, koje ne volim, sa naročitim haosom u glavi koji poslednjih dana zlokobno kulminira, osećam ljubav.
A ljubav...pa to je čudno: najteže mi je da pišem o ljubavi.  
Ali eto osećam ljubav.
Ljubav u njenom: Zdravo mamice!
Ljubav u njihovom: Hey sis.
Ljubav u njegovom: Cici moja mila!
Ljubav u njenom: Kiss draga moja.
Ljubav u raznoraznim širokim ramenima, grudima i mirisima....

A lepo je to. Iako je teško pisati o tome jer je naizgled banalno.
Ali ovog proleća sasvim osećam ljubav. Iako mnoge stvari sa ljubavlju nemaju nikakve veze. A proleće ponajmanje.
Iako je moja glava poslednjih dana omanje poprište najljućih krvavih bitki, koje se sa ljubavlju teško slažu.
Osećam ljubav u mirisu sopstvene posteljine.
U nasumice odabranoj pesmi na youtube-u.
U kotrljanju točkova svojih kola.
Osećam ljubav u ukusu jutarnje kafe.
Ljubav u pokretu. To je uvek uzbudljivo.
Ljubav u prolazu. To je kad se koža ježi.
Ljubav u stalnom. To je za mene najteže, ali postoji.


Ovog proleća osećam naročitu ljubav u dodiru.

No comments:

Post a Comment